Роса пада

Небо је сиво, месец блед,Тишина свуда, мир,Не шуми сад платана ред,И не жубори вир.

О, чудна ноћ; о, чудан сат,Тајанствен, црн, и глух,У који као вити влатМој болни дршће дух.

Осетим каткад тајни летКроз ноћ, док ћути вир;Стресе се лист и стресе цвет,Па опет влада мир,

То роса, тихо као сен,Пада на лист и цвет,И блага ноћ за један тренОсвежи цео свет.

И ја осећам у тај сат,Тајанствен, црн, и глух,Док као нежни, вити влатМој болни дршће дух,

Да то у тами неки бог,Над светом који мре,Из болећива срца свогПролива сузе те ...