У квргама

У кврге су ме бацили, о срама!Да, то је било у прастаро време.Јесам ли био крив? И зашто? — ТамаЋути, и редом сва створења нéме.У кврге су ме бацили, о срама!

Неко их стеже, а не видим ко је,Ал' чујем како шкрипе кврге гнусне.Под силном стегом прште кости моје,И крв из рана на махове пљусне.Неко их стеже, а не видим ко је.

Јаук и писка овуда око мене.У редовима црним кврге стоје,У њима пиште деца, људи, жене,Неко их мучи, а не знају ко је.Јаук и писка свуда око мене.

Стежи, о стежи, невидљива сило!И немилосно кости моје мрви,Док најзад моје не престане билоИ не исцури кап последња крви!Стежи, о стежи, невидљива сило!

О, како ти се слатко смејем сада,Жртва се руга џелату што коље.Зар то врхунац мучења и јада?Зар ништа ниси измислила боље?О, како ти се слатко смејем сада!

Удри, и мучи, и притежи јаче,Ал' знај да неће прећи моје уснеНи једна речца што моли ил' плаче,Ни бапске клетве, ни слабости гнусне!Удри, и мучи, и притежи јаче, —

Ал' докле редом деца, људи, жене,Плачу и пиште, бедни, покрај мене,И ропски клече пред скривеним створем,Врх писке, клетве, и вапаја њини'Летеће мирно дух мој у висини,Ко морска ласта над широким морем.