Апелес и магаре (Милета Јакшић)

АПЕЛЕС И МАГАРЕ- И. А. Крыловъ -Ко је самољубив више, него што приличи,Тај је другом смешан у том, чим се баш он дичи,И често у оном разлог хвиали види,Чега треба да се стиди.

Апелес се с магаретом срете,Па магаре к себи у госте позове;Радости његове!Ослићеве хвале по дубрави лете:„Апелес ми, браћо, већ досадан посто,Измучи ме просто:Но, где год ме нађе, к себи ме призива;Чини ми се, истина је жива,Тај баш с мене хоће да скине Пегаса“— "Не", рече Апелес, пролазећи туда,„Бавим се с предметом МидасоваПа ми треба твоје ухо за Мидаса.Па изволи к менн, пријатељу млади;Ја, истина, видех доста уха магарећи’,Ал' ушеса, каква теби бог засади,Не само у магаради —Ни у магарца нисам нашо, могу рећи."

(с руског Мил. Ј.)