Да мајке имадем... (Милета Јакшић)

ДА МАЈКЕ ИМАДЕМ...Да мајке имадем, боље би ми било,Да мајке имадем, било би ми лако;Спустио бих главу у њезино крилоПа бих у потаји уздисо и плако.

Мира би ми дало њено крило меко,Добра би ме рука у сан уљуљкала -Ал јој ни за живот не бих никад рекоДа ми једна мома раницу задала...

Да сеје имадем, ја бих стид савладо,Шапно бих јој тихо: Чуј, сестрице, мене,Кажи други твојој, моје срце младоЗа њом гине, сејо, и с љубави вене! —

Ал бих најволио, да ме цура милаХоће барем једном само погледатиЕј, срцу бих моме стеко лака крила —Не би ми требала ни сеја ни мати —

Немам мајке, сеје, а лукава момаНе гледа на мене ил' ме само вара,Па чим снужден прођем поред њена дома,Она се насмеши па прозор затвара.