Другови (Милета Јакшић)

Разнео их је живот по светуК’о мутна јесен птичија јата;Пусто је место, с ког у свет гледам,Хладно је срце без дру́га, брата:Тако у шуми последња птицаНа заљуљаној горњаком граниРањена крила за дру̑гом бије —Ал’ нема лека самртној рани.