Жабе (Милета Јакшић)

Рано ветар с југа пирн’oЈош је мирноСве;Испод ледаЖаба гледа:— Kpe?

Сунце сија а снег лопиЛед се топиС реке,Опет кушаКрекетуша:Kpe — ке?

Жедно сунце виче: воде!Па лед разби и лед одеСа баре и реке:А бабураКо́ну гура:„Е, сад: кре—ке—ке—ке...“