Ждрали (Милета Јакшић)

Летите, пловитеКао тихом водом,Вас од земље дижеЧежња за слободом

Више! Јарком сунцуМразеви не прете, —Брже, док вам путеМагла не помете.

Ваш путнички ускликНад самотним крајемРастанак вам пратимС тихим уздисајем.

Тамо, где се вашиУсклици разлежу,Жеља кида — ал’ миРуке ланци вежу.

К’о храст, ком дубокоТону жиле јаке,Непомичан гледамПтице и облаке —

Камо вихор, да меСужањства отресе,Па да ме крилатаЗа вама понесе?