Живот (Милета Јакшић)

Мени се чини да већ дуго живим —И ја сам свестан тога, добро знадемДа ово време што га траћим садаОд туђих дана закидам и крадем.Да̑... одавно сам требао свршити...Што живим, то је погрешка случајнаГрабљиве смрти, — и што гледам сада,Требаше за ме да остане тајна.Ал’ каква тајна!... Све што сада бива,Било је пре, и биће после мене —И свет и живот бесмислена глума,Не вреди за ме паре пребијене:С досадом чекам крај њезин да видимИ не надам се ничем новом, ретком —Невешти автор те рђаве игреМого̑ је одмах свршити с почетком.