Звезде (Милета Јакшић)

ЗВЕЗДЕКад оките тамно небо звезде прве,Када после тисуче за њима поврвеНа састанак ноћни — небо се запалиОд бледих огњева, од звездица мали’,И у том безброју очи ти потражеТвоју звезду, да ти тајну судбу каже,Далеку будућност: пази само, еноТвоја звезда трепти, бледи тајанствено,Неми знак ти даје са висина свети,Па кришом од Бога судбу казује ти.Јер, кад мир поступи, сред божје тишине,Кад се Бог замисли и о људма брине,Добра твоја звезда Богу се прикраде,Слуша Божјих мисли шапат, тајне знадеИ крадом ти отуд јавља шта те чека —Ал је слаба гласа звездица далека,Па кад њезин шапат с те висине пођеОглуви и умре док до тебе дође.

Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 43.

Кад оките тамно небо звезде прве,Када милијони за њима поврвеНа састанак ноћни, небо се запалиОд бледих огњева, од звездица мали’,И у том безброју очи ти потражеТвоју звезду, да ти тајну судбу каже,Далеку будућност: пази само, еноТвоја звезда трепти, бледи тајанствено,Неми знак ти даје са висина свети’,Па кришом од Бога судбу казује ти:Јер кад мир наступи, сред Божје тишине,Кад се Бог замисли и о људма брине,Добра звезда твоја Богу се прикраде,Слуша Божјих мисли шапат, тајне знаде,И крадом ти отуд јавља шта те чека —Ал’ је слаба гласа звездица далека,Па кад њезин шапат с те висине пође,Оглуви и умре, док до тебе дође...

„Звезде“, Бранково коло, IV, 12. (24) новембар, 1898, стр. 1441.