Зимска ноћ (Милета Јакшић - Стражилово)

ЗИМСКА НОЋВук вије пред селом, глас му се разлежеПо белим пољима; бурна вејавицаБесени ми на прагу; мраз и цича стежеДрвеће и небо без сјајних звездица.

Махом олуј дрмне завејана вратаИ уморног тргне из нотњега дрема;Давно будан чујем како време бата,А срце осећа, — ма да тебе нема —

К'о да главу спуштам на врело ти рамеСлушајући причу са твојих усница,Где с уздахом шапће кроз сен мрке таме:чежњи и ноћи дугих несаница...