Кишица мину

КИШИЦА МИНУКишица мину с тамним облакомИ уми поља, пламен угаси,Благодат стоци, вредним тежаком —Блиста се шума, жуборе гласи . . .

Ал камо вода дажде обилниПљуском да падне кад гром заори,Да жар угаси, тај огањ силни,Љубави пламен што мене мори?

Та да се попне то сиње мореНа небо и да једнако падаПотопило би највише гореАл само љубав моју никада.