Куд ћеш... (Милета Јакшић)

КУД ЋЕШ...Куд ћеш, брајко, по пустариКад ти умор ноге свлада:Пламен тишти, сунце жариА ни џбуна нити хлада.Пршти класје, сламке вите,А турчинак румен вене —Еј, тополе поносите! . . .Где су густе сенке њене! . . .И док путник снагом пада,Шумица се тек укаже,Храм мирисни дивна хлада,Што уморне груди траже.Трепти шума без ветрићаК'о голема ситна кита —Биће воде, хладна пића,Путник мисли, нога хита.Шума бежи, путник ближе,Путник кличе, она стане.А кад нога шуми стиже,Разлије се и нестане.И пред надом превареномУкаже се друга варка —Ал ти стојиш под пламеном:Цвет немоћни, бедна стварка.