Младом другу (Милета Јакшић)

МЛАДОМ ДРУГУМладост кипи у твојим жилама,Чело ти је окићено крином;Око пламти; за борбу у светуСрце снажиш пламеним рубином —И чудиш се, што не пијем с тобом!Покид’о сам оштро перје с крила,Сломио сам мач у борби љутој,Источио крв из бујних жила.Рањен витез с ограшја крваваТужно гледа своје време славно —Нит зрак сунца може да измамиОсмех оном, што је мртво давно —Сврших! А ти, кога у бој зовеОд врлина угушена зрака,О, не смеј се над пропашћу љутомИ судбином несретна јунака.Крв те гони кроз вихаре страшнеДа за добро и истину живиш,Мач ти сева у десници кршнојДа јунаштвом цео свет задивиш.Али не знаш, како мис’о гинеУ отрову застарела греха,Груд се цепа пред стрелом поругаА мач ломи с ледена осмеха.И већ гледам где орлу крвавом,Кога скрши борба и олуја,Нити око племенито сева,Нит му пламен са усана буја,Већ распасан, без оружја бојна,Сећајућ’ се борбе и милинаК'о урвина сањајући ћутиБез пехара и без рујна вина...

Беч, 17 новембра 1893.