Младој познаници

МЛАДОЈ ПОЗНАНИЦИЈе л’ могуће? Јуче детеЖива ока, кратке косе —А гле данас од дететаКакав цветак развио се!Каква ружа! Као руменКад прогори на истоку —Кам’ детињство на твом лицу,Камо радост у твом оку?Зашто бежиш, кад ме сретнеш?Што обараш лице сјајно,К'о да кријеш трепет жељаИ сан што те мори тајно?Но ја слутим маште пустеСтрах и немир, што те кида,Кад уздахнеш, ил’ ти навреНа ланите румен стида,Ил’ поникнеш лепом главомА чело ти дође бледо —Јер већ не смем да те гледам,К'о што сам те некад гледо.Па се питам: зашто стрепим?Као да ми срцем бијеВихор тајни, пламен тихи —Да то опет љубав није?Ах, ако је љубав, злато,Нек у срцу ћути тамо,Да је нико не уочи,Тек ми да је осећамо.Јер би дошло изненадаРастајања кобно доба,Вргнуће нас на две странеЖивот бурни, људска злоба.Тек под крилом глухе ноћи,Кад спавају земља, људи,Шаптаћу ти слатке бајке,Отворићу своје груди:Причаћу ти о ружициУ градини, славују,О пољупцих тајанствених,Што их само звезде чују,И о вили, што блудећиТражи свога љубавника,О сузама ноћне магле,О месецу бледа лика,Слушаћемо загрљениПесме, што се тајно губе,О милини, која чекаСрца, што се верно љубе —Ал’ чим плане сунце златноИ дођемо међу људе,Сакрићемо брижно пламен,Да нам љубав тајна буде.Шетаћемо, кад нас спазеРадознала људска лица —Ја к'о учтив господичић,Ти — озбиљна госпођица.