Молитва (Милета Јакшић)

МОЛИТВАНастало тихо вече. На цветна равна пољаИз даљног етира тихо спушта се црни мрак,И хлад се шири свуда, мирисна дише доља,И сунце уморно тоне и румен губи се зрак.

И попац песму пева у росној зеленој травиМладићу дахну и трену широки цео свет;И шева песмом дивно Господа Бога слави,И у шумарку густом мирише нежан цвет.

И пастир с веселом песмом несташна стада гони,Из фруле милоглисне излеће песме рој,С куле сеоске тихо вечерње звоно звони!Да спреми души свакој и мир и преспокој.

Ја чујем звуке тихе кроз румен сутон какоПромичу тихо, тајно у светски неизмер,На души нежној младој тихано и полакоВечерње звоно шкрину молитве смерне двер:

„О Боже народа српског подај му доста моћиДа крепак и снажан буде сред ових тешких јада!

***

И гласак смерно хуји сред тавне тихе ноћи,Блеђани месец сија и нежна роса пада.