Мој завичај

Припека. Бескрајна ра̑ван...

Далеко на југу пењу се,Расту облаци као планине.Кадикад само блисне муњаПраћена дубоким звукомПотмуле грмљавинеКо̂ глуха топовска паљба,Тутањ далеке битке.

А овде где ја стојим —Тишина... ћутањеЗелених пољаНа грдној омари.

Нигде жива створа...Пуца од сушеБела земљана кора.Мирише спарена трава,Врућ задах покошена сена.

Далеко негде у хладуМршавог дрвећаПолегла дакћу стада:Све заклона тражиОд убиствене жеге.

Ни даха.

Трепери усијан ваздухКао блистава пучинаПролетњих вода...

Незаштићена од самртна жараБеласају се околна селаС крилатим ветрењачама.

Тишина.

Тромо пролеће један лептирКрај мога уха —Чујем му удар крила...

Потмуло грми у даљини.