Мрзиће нас

МРЗИЋЕ НАССрде се на вас, ви сте им саблазанИ мрзиће вас потајно због мене,И преким ће вас оком погледатиСве ово друштво: и људи и жене.

Јер благо душе своје, жртву светуЗа лажну љубав, лицемерство њино,Свој дар скупоцен, незаслужен поклон,Ја сам узео натраг, с њих га скин’о

Да вас обаспем њиме: нежност својуЧуства и мисли — све сам вама дао:Ви сте им за то укор и саблазанА мене мрзе ко да сам их крао.