*** На криоцу ветра летио бих тужан

***На криоцу ветра летио бих тужан,Где ружице красне цвета дивни цвет,Где младости прве у присанку миломРаскриљен ме чека тај чаробни свет.

Па кад песма јекне у зорин освитакПлане јарко сунце, проспе зрачак чист,Па кад шева певне, јекне гора чарнаОд милине силне затрепери лист.

Па кад јутро дивно по беломе свету,Распе чари своје по горици свуд,А ти, мила душо, певаш сетну песму,И драгана чекаш на слађану груд.

И над тобом славуј прижељкује тихоИ лозица дивна свела густи хлад,Као звуке сетне с Еолове харфеВечито бих слуш'о тај умилни склад.