Недеља после подне

Недеља. Одмор: шетња и седење.Град је од дневних послова одано̑,Уморно сија то сунце јесењеНа свет обучен у руво свечано —Старац окреће у своје санду́чеНоту у којој бол и туга звуче.

У скрињи јеца тужно срце некоШто се на дане из прошлости сећа:Плаче л’ у њему детињство далеко,Ил’ једна давно промашена срећа?Што јеца тако то старо сандуче,Нота у којој бол и туга звуче?

За кога плаче арија сирота?Да ли за старца милостиње проси,Или радости мало од животаЗа оног који празно срце носи?За кога плаче то старо сандуче,Нота у којој бол и туга звуче?

Ах! дани, кад је ко препуна чашаКипело срце од богатства жеља,Прошли су давно, као радост нашаС празником светлим далеких недеља...Старац окреће у своје сандучеНоту у којој моје сузе звуче.