Ноћ (2)

Откуд долазиш, разблудна ноћи,Те влагом мире твоје тамне власи?Да ли из хладних струја океана,Где си пламен летњег данаПровела на грудиВоденог духа? —И сад се дижеш... у твојој косиГоре корали, сија се бисерје,Ризе су твоје обливенеСветлошћу благом и дахом морске травеИ груди мирисавеРосне и мекеК’о лабудово паперје...

Заштитнице добра!Љубавник се теби клањаА ти га благосиљашСањива, уморна од миловања...Ноћи! Не тони скоро у морске струје,Јер ја љубимПод твојим окриљем благим.Злато ми спава на руци,Драга ми спава, склопила је очи...Продужи власт, ноћи чаробна. —Ах, скоро ће зора доћи,Већ душу јутарњи лахориИ ја нећу моћиПоцрпсти богатство сластиКојим су препуњенеУсне и груди њене.