Опомена (Милета Јакшић)

ОПОМЕНАЗнам чаробно место у глухој долини,Гора га висока свуда окружаваИ брижно га штити од бурних ветрова,Сунце га у подне само обасјава.За ту дољу не зна ни оро ни змија,Глас курјака дивљег никад је не буни,Тајно бистри поток по камењу шуштиИ мирисне капи на обале круни.

Као тамњан влага онуда мирише,Очарани туда ветрићи полећу,Љуљкају се, падну и слатко издишуНа свиленој трави и разблудном цвећуАл’ пази кад минеш овуда случајно,Кад је глухо доба, кад поноћ наступаИ нагне се месец преко мирних гора —Ту долази вила тајно да се купа.

Капљице је љубе, њезин смех се ори,Спрам месеца блиста белина од груди —Ти побегни отуд брзо и без трага,Помоли се Богу и при себи буди!Јер ако те само то чудо заплени,Све што дуже гледиш бол ће бити већи,Проклињаћеш случај и кршићеш руке,Али мира нећеш никад више стећи...

Ленский