Очекивање (Милета Јакшић)

1. верзија: Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 10

Тихо је ... дођи! Поноћ дише мразомНи дуси не иду завејаном стазом,Ал' ти ћеш пута по сметови' знатиКораку твом ће жудња знања дати —Тајно ко̑ звезда кад небом полетиВрх бела снега доћ' ћеш милој мети.

Пролази време... Ти се не бој мрака,Звезде се гасе сред снежних облака, —Јака је тама, бели снег је јачиПлећи је диже да ти пут означи,Сумрак се блиста — моја соба малаОд твог би лица тако засијала.

Дођи, ах, дођи.. од кад ниси билаНада се моја скоро угасила,Не дише тобом плачна полутама,Везана песма на мојим уснамаТеби се нада, кроз сузе се смеши —Ходи и песму пољупцем одреши.

О, још те нема, — а пролазе сати,Ветар се диже и лупа на врати;На стару кулу враћају се еје,Псето завија и мећава веје, —На окна лупеж ветар ми улеће:Будало, спавај! — она доћи неће!

2. верзија: Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 16

Тихо је, дођи! Поноћ дише мразомНи дуси не иду завејаном стазом,Ал’ ти ћеш пута по сметови’ знатиКораку твом ће жудња знања дати —Тајно ко̑ звезда кад небом полетиВрх бела снега доћ’ ћеш милој мети.

Пролази време... Ти се не бој мрака,Звезде се гасе сред снежних облака,Јака је тама, бели снег је јачиПлећи је диже да ти пут означи,Сумрак се блиста — моја соба малаОд твог би лица тако засијала.

Дођи ми, драга, откад ниси била,Нада се моја скоро угасила,Не дише тобом плачна полутама —Везана песма на мојим уснамаТеби се нада, кроз сузе се смеши —Ходи и песму пољупцем одреши.

О, још те нема, а пролазе сати,Ветар се диже и лупа на врати,На стару кулу враћају се еје,Псето завија и мећава веје:На окна лупеж ветар ми улеће:Будало, спавај! — Она доћи неће!