Повратак (Милета Јакшић)

Зима. Сумрак. Снегом предели засути,Нигде једне пеге на белој равнини,У тишини зимској седо поље ћутиИ го, црн шумарак у мутној даљини.Једно дрво, обасуто цветом белим,Зебе украј друма, цветове му ледиСтуден ветар, — на гранама невеселимКо̂ црни плодови јато врана седи.

Напред, у сумраку кућерци се виде —Моје село. Над њим скромно, невисоко,Тороњчић се диже, на сусрет ми идеС поцрнелим сатом као мрачно око.С тихим добро дошо̂ завичај ме примаУ зимној вечери сред снега и леда —Минух покрај гробља с белим хумовима,Освртох се — гробље чути, за мном гледа.