Повратак (Милета Јакшић - Стражилово)

ПОВРАТАКЕво куће мале снегом завејане —Путник из далека наћи ћу међ браћомМира срцу мом а утехе разуму,Када ме сусретну с радошћу домаћом.

Чух још с врата трку, лавеж верних паса,Где их прате клици, смех и ведра шала;Ал' мене к'о да је прошлост притиснула,Заледила душу а реч оковала —

Прошлост, у којој сам младост потлачио,Понесен у блудњи на кршној стрмениГледао сам буре и громове слушо,Нит се кадгод сунце насмејало мени.

Покорено срце бичем непогодеИ прегором горким свега, о чем сања',Доно сам на челу жиг страдања немогА у срцу буру злобе и кајања.

О, ваљда ће и то проћи! После буреЈош се море љуља, кад сунце провири,Још сања олује, бес, крваве муње,Док се под питомим ветрићем не смири...