Пред пролеће (Милета Јакшић)

ПРЕД ПРОЛЕЋЕБлаги ветар у планине стиже,Долом душе, из провала пири;На брдо се јарко сунце диже,Па са чота у долину вири.

Са обронка тих поточић музе,Снег се топи с планинског пристранка,Птица пева, блистају се сузеНа травчици након дуга санка:

„Сунце, сунце!“... О, птичице лепа,Зар већ сунце тако топло греје?А на грани птица к’о да тепа:„Сунце, травка — Устај, пролеће је!“