Пуста кућа

Ветар мумла око куће,Ја га слушам у самоћи —Ветар гуди, песму пева:Све пролази, све ће проћи...

Да̑, пролази!... Некад бешеПуна кућа пријатеља,Пуна громких разговора,Смеха, песме и весеља.

Ал’ је онда мого̑ ветарСа пророчком песмом доћи,Ми од граје нисмо чули:„Све пролази, све ће проћи.“

Расуше се знанци моји,Бахнуше у свет далеки,Ко зна куд их живот витла —Под земљом су можда неки.

Пуста кућа глуво хуји,Мрак се хвата, вече касноВећ наступа... „све пролазиСве ће проћи“... чујем јасно.

Око куће ветар звони,Над кровом се тихо чује,Јецајући жалостивоКо̑ да неког сахрањује.