Пљусак

Бурне, обилне сузе из облакаШто је у ле́ту наишо̑ случајноПролиле су се доле. На западуКо умивено трепти сунце сјајно.

На сваком листу капље се стаклене;Мирише душа земље, дах озо́на,Влажна прашина; чује се од некудРадосно певање вечерњих звона.

Ко да је неки грдан терет мино̑Откад је онај црни облак плако̑,Чини се да је после тешких сузаВеликом срцу света, лако, лако.