Стари мач (Милета Јакшић)

СТАРИ МАЧКамо дани, кад 6и некадПо бојном се пољу вио,Жедан крви, грозне славе,Стари мачу, љута змијо!Срце ти је огањ дало,Смртни фијук страшна рука,Певао си и пламтиоСред крви и дивљих мука,

Певао си, песма ти јеБила само: смрт и слава,Смрт! крвнику, слава вечнаНек јунака увенчава! —Паде јунак с вековима,Умре сунце дивних дана,Ти остаде, мрки сведокМртве славе, љутих рана.

Прах те једе у тишини,Ал’ те Србин праху не да,Век те чува вековима.Потомак те с надом гледа,Па у ноћи трула мираБрише рђу са оштрица,Твојим сјајем душу греје,Гони мрак са тужна лица.

Руку стеже, куша снагу —Кад се спомен славе јати,Он се куне, да ће тобомМушка бедра опасати.Жељом грли слике дивне,Борбу чека, славно време,Да завришти бојна трубаИ дигне се храбро племе.

Па да сунце там’, где пламтиКрв јуначка, борба слепа,Да раскида тобом ланцеИ крвничке главе цепа.