Терет (Милета Јакшић)

Твој се разум залуд завераваДа међ браћу нећеш више поћу,И ако ти сада гори главаТај ће пламен проћи —Погле тамо дружина веселаНад њом лоза тамни шатор сплела,А из лишћа слатко грожђе вириТихо вече, позни ветрић пириИ ко пламен љути,Пехар сева,А дружба не ћутиВећ попеваСви весели, безбрижни и сити —То кад видиш, ти ћеш опет пити.

Ја попити могу вина мореНишта, ако и науди глави —Ал нељубљен бити, то је гореТо су јади прави —Прокунем ја, па после опетаКад је спазим где се страном шетаТанкострука, свежа као росаЦрноока бела, дугокоса,Па кад ме устрелиОком својимМени свет забелиКо кип стојим —После идем, да исплачем јадеТешке јаде, љубави без наде.