Тишина (Милета Јакшић)

Тишина, тишина, ни од куда јава,Снег од јутрос башту тио завејава,Сахрањује лехе. Из покрова белаМило се зелени мала вита јела

Као из даљине, из прошлости немеШто је годинама завејава времеШто ме ти поздрављаш и гледаш ме дуго,Као да се прашташ — све је равно друго.