*** Ти си к'о цветак, што мири у лугу

***Ти си к'о цветак, што мири у лугуКад после буре, дажда небесногаПун чисте вере гледа шарну дугуИ смерним срцем моли вишњег Бога:Тихо весеље да му живот пратиДа слатко мири, да му даде снагеНа радост свима умилно да цватиЗа дружбу ведру својe браће драге; —Ал’ ја к'о талас узмућена врела,Што шибан муњом, порођен у буриСкаче по кланцу, преко горских ждрелаУставе руши и слободно јури.Не види сунце, што га обасјаваЈош мисли да га вија судба љутаНе радује га ни цветак ни траваИ даље лети без сврхе и пута. . .

5. авг. 1892.