Успомене (Милета Јакшић)

КИШИЦА МИНУВетрићу, куд блудш по пустој пољаниКо несретно момче уздисаја пун?Минуло је лето већ су прошли даниКада је у листу био овај џбун.

Давно се не реси поље жутим влатом,Нити шеву диже сунцу висок лет —Пусте су пољане: с уздахом, шапатомТи, ветрићу, падаш на последњи цвет.

Видиш, тако време носи као жетваИ младосг и љубав у далеки крај,А нама остане као тешка клетваС празном успоменом празан загљај.