У гори јесен стоји

У ГОРИ ЈЕСЕН СТОЈИУ гори јесен стоји. Већ се жутиДрво у шуми, гора још не спава,Будна је, али тако болно ћути:Нигде птичјега цвркута ни јава.Без жубора се нем поточић креће,Тајно га јесен иза горе гледи,Он њу осећа, њу види дрвеће,Пред њоме вене трава, лишће бледи,И неми јад тај сред горске тишинеПадне на срце пуно тајне сете,Кад се над тобом сув листак откинеПа ти се тихо у косу уплете.