*** У густом жбуну једном где грање шумори мило

***У густом жбуну једном где грање шумори мило,У бујној травици и нежној ник’о је шарен цвет,Ту поток шумори и струји, лахора лагано крило,Уставља благи лет.

У сјајне звездане ноћи ту често славујак поје,И чудно његов гласак по дубравама јечиК'о грање када прича умилне бајке својеТихе и слатке речи.

Ал црна ноћ кад мине, румена зорица сване,На њега не пада никад умилног сунца зрак,...Суморна јесен дође са вихарима страшнимПокида цвеће мило, свеже зелене гранеИ цветак покри мрак.

Збогом анђелче моје, душа се тебе сећа,Растанка нашег иде немили тужни дан,Ах шта за тебе беше кратка и слатка срећа,Кад ти је живот сан.

Ал пред очима мојим једнако лебди слика,И твоје лице мило и танак нежан стас,У тајне немирне ноћи вечито трепте звуци,К'о с Еолове харфе, твој слатки мили глас.