У самоћи (Милета Јакшић)

У САМОЋИНе кипи пламене из светлог пехара,Мир жеље у срцу; на крваве ранеЦрна туга нека тихо се одмара —Моје око гасне, радост моја с не...Браћо бурне ноћи ! При сјају кандила,Што их је палила анђелова рука,Слуктећи шуштање заштитничких крилаНе познавах бола нити горких мука.Ведре слике, што је машта ми изнела,Дружба и весеље, ваша лица млада,Песма, вино рујно, једна мома бела —Све ми добро беше, што сам имо тада.Ал кад вихор небо над нама затресе,Умре светлост дивна у ненадној тами,Вас неверне слике олуја разнесеА судбина горка грозно ме осами —О, а где сам сада? Ни жишка ту нема —Зрак месечев само у студену жаруТрепери кроз грање, глува поноћ дрема,Бледа румен сева на пуну пехару.Ал на посо вични не диже се рука,Нит ми срце жели да весеље слави,Мртво је весеље — у горчини мукаПокидо сам цвеће на суморној глави,Већ с побожном грозом у мисли прелећемПропала времена, о прошлости снивам,И по гробљу вашем с пехаром се крећемПа појући песму гробове преливам...

Сомбор 1893.