Чувари парнаса

Наместивши се да Парнас браниОд насртљиваца непозвани’ —Он га је ревносно чуво̑;И кад сам, не знам шта, погрешно,А он се накострешиоИ узо̑ ме за уво;Па срдит, љут од свега,Мене отера с њега...

Овог је после други чувар смено̑,И кад се горе на стражу крено̑За уво ме ухвати,Да ме на старо место врати,И опет, не знам чега ради,На Парнас ме посади.

Хм! рекох, колико људи —Толико ћуди!Нит’ знам за што ме овај дижеА онај руши —Ал’ било тако ил’ онако,То једно знам да свакојакоСтрадају моје уши.