Једнога дана

ЈЕДНОГА ДАНАБезводна пустиња а сунце жежеПод њиме равни врела песка леже.

Залуто путник... тле под њиме гориУ утроби му огањ, жеђ га мори.

И ако уз пут, док за водом гинеС камена, с листа капљу росе скине —

Та худа капља, тај напитак малиКо отров жеђ му самртну распали...

Тако сам и ја срк'но једног данаПрви пољубац са ваших усана —

Ал док за другим мрем и болно жеднимГинем, отрован тим пољупцем једним.