Ћутати

Твој бол? Ћутати. Страдати... ћутати.Гле звезде, оне одискони тужеУ бескрајности небесних простораИ ћуте, вену тихо као руже.

Плач усамљени ветра у пустињиШто вечна лута — ко му тугу слуша?Знаш ли за ропац непознатих бића,Чујеш ли неме сузе људских душа?

Знаш ли кад негде, ником непотребноКо̑ цвет одбачен, једно срце клоне?Глас твога бола, то је звук изгубљенУ муклом, вечном болу васионе.