Божић. VIII Чим превали поноћ већ у селу врење

VIII.

Чим превали поноћ већ у селу врење,Разбуди се село; звони на јутрење.И пешке и 'нако на коњ’ма и колиСве се дигне цркви, па се Богу моли.

Снег је до колена, помрчина, тама.Прозори се светле од светога храма:Провлаци и свеће све то махом гори —Рек’о би се сунце усред ноћи створи.

И баке и људи од њихове врстеМетанишу ником, клањају се, крсте;А деца и момци, како које знаде,Помоли се Богу да му добра даде.

А старина попо службицу одслужи,П’ онда свима редом наворицу пружи,И када назебли поврате се домаК постављеној софри примакну се о’ма.