Божић. X Крај румена плама, око вреле жари

X.

Крај румена плама, око вреле жари,На клупице ниске поседали стари,Из лулица дим се у колуте кружи:Невеста их лепа румеником служи.

Дим не коље очи, ватрица их греје,Тихо и лагано збори се и смеје,А мисли и речи далеко им одуМеђ’ јунаке, што се бише за слободу.

Па у плахим грудма нови живот крену,Загревају љубав блаженом спомену.И докле им чежња по бојев’ма блуди,Тихо тужна свирка лагано загуди.

Врломе певачу отворе се груди,Па песмама тужним срца им пробуди,И поскачу, мрзе што су заман сели:Подмлађени, чили — и на бој би хтели!