Вече (Шапчанин)

ВЕЧЕ

Кад вечерње звоно пратиСунца зраке што се гасе —Чини ми се звон проносиТвог поздравља слатке гласе.

У гласова нежној струјиМиришу ми твоји даси, —А вечерњу росу гледећ'Страх ме хвата — плакала си.

Звоно стане, а вечериМирис даје дражи више —Није, душо, пољско цвеће,Љубав наша то мирише.

С планине ће сутон сићи,Целом селу мрак ће дати,Ал' у моме малом дворцуЈедна звезда — ти ћеш сјати.