Кад иструне тело моје

Кад иструне тело моје

Кад иструне тело моје —Растворе се ломне кости,Још над гробом светлиће сеЉубав наше невиности.

Када умрем — па би когодДвар гробнице моје шкрин’о,Чуће да још чаше звоне,Да мирише слатко вино.

А кад коме жао паднеШто сам умро, што ме није,Нека чита песме мојеИ за душу коју пије.

А у тесном гробу момеГде се не да више пити,Кад год коју наздравите,Прашини ће лакше бити.