Кад угледам

Суза рода — роси очиКад Словенкин видим лик,Кад из нежног строја њеногЧујем српске песме клик.

Сузе лијем — чувства родаКад јој гледнем злаћен стас,Који ходи с' песмам бајнимИ гаткама посред нас.

Жарко гледам лик СловенкинГде књижевни краси цвет,Где просвете стреле бацаУ славенски — српски — свет.

Ала ми је драги алемСловенкиног лика сјај,О Велики! стално бићеТој посестри српској дај.