Каткад (Шапчанин)

У хладњаку седим, гледамКако жуто лишће пада.Замислим се, напуним сеНезнанога неког јада.

Срце ми се поућути,Час по пипам: да ли бије?А душа би с’ раздраганаУ сузама да излије.

Што ј’ у мени успоменâИз углова с’ тамних крене,А по каква древна мис’оМетеорским сјајем сене.

Учини ми с’ дух сам чистиИзнад земље гор’ у зраку,Само глас твој подсећа меДа сам доле у хладњаку.