Ка брду

КА БРДУ

Мутно јутро, тужан и ја;Ветар пири, киша роси:Пењимо се, бурно срце,Та нас љубав напред носи.

Аох, брдо узвишено,Големо је горје твоје,Ал' су већи ови боли,Што нас тиште обадвоје.

Огрануће опет сунцеОгрејаће ове висе, —Тице миле, не бојте се!Горо моја, зелени се!

Весел'те се, радујте се!Ви имате песме, цвета,Наше душе разгалићеСамо сунце — с оног света.