Код Христова гроба

КОД ХРИСТОВА ГРОБА

Кад ее сетим драге моје,Бог нека јој душу прости!Тако ми је онда тешко,Мислим пућ’ ћу од жалости.

Ево лане у’во добаТек заклепа на бденије,А бледа се драга мојаОко мене обавије.

Па идемо да чујемоКако с’ негда Христа боли.Моја драга скрсти руке,Па се тихо Богу моли.

А и ја се небу дигнем,Па се силном Богу молим:Кажем тихо у молитвиКако Милку јако волим.

И тек Господ са висинаПун светиње, пун озбиља,Гледећ мене, гледећ драгу —Нашу љубав благосиља.

Већ сахрањен Христос лежиЗа време га гробак скрива,Али нема драге мојеПлаштаницу да целива.