Коњаник

Беж’те, људи, са краљева пута!Ево иде јуначина љута,Мало Љупче на дрвену ждралу!Пушчицу је обесио малу,По кундаку све лале и руже,А сабља му од дрвета, друже!Чим одјутри на коња се баца,Кад у подне, виче: тргањаца!Мати нуди: „једи, једи, рано!”А он мајци: „не могу ти, нано;„Ено баба и са њиме уча,„Најо моја, па ми се не руча”.

Тако Љупче док је био мали,А учитељ сад се њиме хвали.Таква ђака, вели школа цела,Нећеш наћи у стотину села.