Насмехни се, душо моја

Насмехни се, душо моја

Насмехни се, душо моја,Лепи су ти бисер зуби,Давно сам те, срце, жељан —Хоће живот да те љуби.

У мене је душа бујна,Врела крвца, не знаш кака,Кад те љубим, милина меНоси с тобом врх облака.

Више неба, више света,Више сласти, више рајаПа ме пусти у пучинуПуну тихих уздисаја.

Ту у празном крају где ноНе зна више свет за себеОбневидим — само љубавШапће да сам још код тебе.

А кад бујна ватра пређе,И ти само још ме грејеш,Пробудим се, па погледамКако с’ на ме слатко смејеш.

Знаш каква си кад се тебиПо образу осмех шеће? —Да те само виде, с небаАнђелака јато слеће.

А ја слаби истопим се,У прах силни сав се проспемТако жељан — пун милинеУ сред срца твога доспем.

Па тек онда човек будем —Чујем срце где још бије —Када тебе, бледа душо,Опет туга обавије.