На стени(Шапчанин)

Живот се рас’о у празне сени!Побегох амо ка сурој стениИ гледам сунце, што светли живим, —Нит’ сам га жељан, нит’ му се дивим.Из мене многа искрица прну,Светлуцну, трепну, па и утрну.К’о и ја, сунце, и ти се гаси,Свемир је широк, жури се, спаси!Ко тражи твога топлога жара?Склон’ се у запад, будало стара!Умри без песме и љупких звонаТамо у царству мрака Плутона!...Село си...Путуј!...Пењи се горе,Презрени друже, о мој лахоре!Ни за те доле живота није —Тамо су пустоши и маштаније;Ни дах твој срца уморна буди,Ни свежи лица, ни пуни груди:Гора без песме и врт без цвета,То ти је та доле судбина света.Зато, ветрићу, и ти се жури!Остављај света голе костури!Бегај путима незнаним, дугим!И дувај тамо странама другим!