Неранџе. V. Занесен сам, глава ми је

НЕРАНЏЕV

Занесен сам, — глава ми јеНапуњена мисли разних;Занесен сам, — немо седимКрај столова, чаша празних.

Што б’ у срцу било песме,Све с’ у мисли сетне носи,Тражи Бога и анђелеДа утехе мало проси.

Нит’ у мени жеље има,Да с’ у бујном вину кваси,Свако лепо уживањеМене, самца, обилази.

Та крај хладног срца, аој!Шта је лепо, шта је врло?И најслађе миловањеЗа мене је изумрло.

Па ко може трајат’ данеТако тужно и кукавно?Та да није тебе, душо,Нестало би мене давно.

Ал’ овако душа мојаЧистоти се твојој диви,Те у тужном поуздањуЈоште тиња, јоште живи!